GASTARBAJTERSKA PESMA
Osećam se ko poslednje govno
a to skrivam i čuvam ko tajnu
samo ćutim, a glasno bih psovn’o
oj, Frankfurtu, jebem li ti Majnu
Ne izlazim, samo kući sedim
vredno šljakam svoje dane radne
svaku marku gledam da prištedim
jedva čekam da subota padne
Kad subotom narodnjaci dođu
ja na vratu okačim kravatu
pa izvedem sebe i gospođu
i ponesem celu svoju platu
Kada čujem zvuke rodnog kraja
ja se onda otkačim do jaja
kad muzika kolce mi zasviri
praziluk mi iz dupeta viri
Pijem piće, jedem ćevapčiće
sa košulje pokidam dugmiće
pevaljka se malo razgoliti
celo društvo markama je kiti
U nedelju u podne se budim
da se bilo čega setim ja se trudim
samleven sam ko mleveno meso
a možda sam čak i ženu kres’o